November 30, 2016

Vikend u Mostaru

Otišli smo za Mostar na filmski festival u četvrtak. Moja klasa i aistentica Tanović. Odvojeno smo putovali pa smo se našli u gradu. U Mostaru nas je dočekala kiša iako je do tada, već dvije sedmice, vrijeme bilo savršeno. Plan je bio da gledamo filmove i da idemo na radionice koje su se održavale posebno za nas, studente akademije. Bili su tu i studenti sa Cetinja i iz Novog Sada.

Prva radionica bila je sa Veliborom Topićem, za kojeg ranije nisam čula ali sam na osnovu onoga što je govorio shvatila da je zaista dosta toga postigao i uradio za svojih 45 godina. Inače veoma zgodan čovjek sa očajnim zmijskim cipelama. Ja sam ubijeđena da na osnovu cipela možeš pročitati 70posto čovjeka, ako ne i više, a pritom ne mislim, naravno, ni na šta materijalno, nego jednostavno mislim na ukus. I vjerujte mi, do sada sam uvijek bila u pravu hahaha. Uglavnom, bilo je stvarno prezanimljivo slušati šta on ima da kaže, mada sam na kraju zaključila da nam je najviše potrebna sreća u životu (nije da nisam znala i prije).
U pocetku smo se predstavljali. Trebalo je da kažemo svoja imena, odakle smo i zašto smo upisali glumu. Ne znam zašto ali uvijek me to pitanje nervira. Posebno kada je tu neko ko se neće zadovoljiti odgovorom- pa volim glumu. Naravno, ne želim ni ja tako da se predstavim ali 'ajde. Počeli su novosađani sa predstavljanjem i naravno, to se pretvorilo u filozofski roman. Bila je tu neka djevojka kojoj na faci čitaš da nas sve mrzi haha, i sad, neki momak kaže kako je upisao akademiju jer nije znao ništa drugo da radi, i ona mu uskače u rečenicu i kaže: "Pa dobro, s obzirom da si sada četvrta godina, valjda si shvatio da glumac može sve. Jer glumac mora da može sve." Znaš ono kad ne prevrneš očima nego glavom kad prevrneš cijeli krug, haha, tako sam se osjetila. Zaista je nevjerovatno kako neki ljudi koriste akademiju, koriste taj položaj "akademskog građanina" da bi pametovali i izvaljivali nešto ovako. Pritom kolegi upada u riječ. Bilo je studenata, neću imenovati, zbog kojih mi je bilo veoma drago što sam u Sarajevu i nigdje drugo. Tek na ovakvim skupovima shvatim koliko dobru akademiju pohađam. Koliko smo zapravo naučili neki mali dio kulture u odnosu na njih. Iako nikad nisam cula za ovog Topića, zaslužuje veliko poštovanje i ni u jednom trenutku nisam pomislila kako nije vrijedno to što nam priča i nije mi padalo na pamet da ga prekinem, ili nešto ne znam ni ja, što se dešavalo. Neki studenti su mu uskakali u riječ bukvalno, da bi provalili neku glupost. Strašno se bezveze osjećam kada grad, država, ili uopšte akademija- ima loše predstavnike. Tako da sam presrećna što imam tu čast biti na sarajevskoj akademiji kod profesora za kojeg znam da će me naučiti najbolje bez ikakve sumnje, što se i potvrđuje, i to ne samo na polju glume.

Uglavnom, radionice su bile prezanimljive. Došli su nam ljudi iz kasting agencija gdje smo govorili o kastinzima, snimanjima, svemu što će nam biti potrebno uskoro. Gledali smo projekte na kojima su radili naši studenti i zaista, stvori želju da još jače zapneš. Gluma u ovom dijelu semestra nije išla kako treba. Za mene. Nisam se snašla u imitacijama koje smo radili pa ni skicu za lik koja je bila prezanimljiva. Jednostavno mi nije išlo iako sam sve ostale predmete zaista odlično savladala. Postoje i postojaće djelovi koji jednostavno neće funkcionisati. Bit tih perioda jeste da ne odustanemo. Ja sam u jednom trenutku možda i odustala. Stvorila sam sebi preveliki pritisak, čak sam i razmišljala šta ja tražim na akademiji, ali to su sve normalni trenuci jednog debila. Sada, kada je kolokvij prošao, počinjem od nule. Presrećna sam što imam tu šansu i što sada mogu da dokažem da sam zaista s pravom ovdje. Ove radionice su mi pomogle u tome jer sam vidjela da ljudi veoma naporno rade pa i dođe ta sreća a smatram da nisam toliki baksuz da baš ništa ne napravim od života. A i ne bih to sebi dozvolila, pa makar u parku igrala Antigonu. Za pare. Šalim se.

Ono što mene gura jeste i to što moja porodica toliko vjeruje u mene. Moji profesori vjeruju, vidim. Moji prijatelji, moj momak, moji ljubimci.. svi vjeruju više od mene. To me gura pa vremenom i ja povjerujem. Ali to što oni vjeruju i što moji roditelji na sva usta pričaju o meni, daje mi neku snagu da nekad ne popizdim ovdje, što se u ovom dijelu semestra svaki dan skoro dešavalo. Teško je kad utuviš sebi u glavu da si loš. Jako loše utice na sve što radiš pa i na spavanje. Bukvalno sam bila kao zombi i pred početak časa iz glume sam samo željela da sam u krevetu, u mraku, pokrivena preko glave. Depresija, haha. ALI, sad sam konačno ustala i čini mi se, povratila tu neku želju i snagu a taj odmor u Mostaru mi je tačno zbog toga i trebao. Gledali smo filmove, slušali koncerte, išli na radionice, družili se, jeli kao prasice.. Baš to mi je trebalo.

Tako su radionice i dani odmicali, onako kišni i tmurni ali nekako mi nije smetalo. Jorgan u hotelu je bio pretežak pa sam jedva spavala ali zato je WC bio top, haha. U nedelju, zadnji dan odmora, kiša prestaje- eto Sunca! Da nas isprati :) Imali smo radionicu sa Zenitom Ðozićem, članom Top liste nadrealista i bivšim bubnjarom prvog Zabranjenog pušenja. On nam je govorio o njihovom nastanku, o tom vremenu kada su imali hrabrosti da se smiju dešavanjima u Bosni, o nastanku benda i njihovom zabranjivanju i tako svakakvim dogodovštinama što uvijek prate te bendove koji su obilježili to neko čudno, inspirativno vrijeme o kojem samo možemo slušati. Tako da ga je bilo baš predivno čuti iako redovno nije ni znao normalno završiti misao već je skakao s jedne teme na drugu :) Dobar je, samo mu je ime očajno.. čuš Zenit hahah :))

Eto, tih par dana je bilo predivno. Zaista šteta što je vrijeme bilo loše i to baš kad smo došli i popravi se kad smo odlazili, pa sam morala da se zadovoljavam Mek Donaldsom raspalim i onom salatom u kojoj je paradajz mrtav već pola godine. Tako da sam u nedelju stigla obići mostić i taj savršeni stari grad.









Pa eto, posjetite Mostar nekad, ako niste. Nije toliko mali koliko su mi pričali i koliko sam ja mislila kada sam ranije bila. Zapravo ga baš ima :) I ima neku dušu, ima neku priču u sebi koju moram malo istražiti.
Tako je protekao moj prošli vikend, zvani Raj. A sada, BACK TO REALITY! :p

LeeDee

No comments:

Post a Comment

sta mislis? :)

Post Ads (Documentation Required)

Author Info (Documentation Required)