August 2, 2015

Dug je put.. (2. dio)

Eee, kolike smo budale da smo blejali u Herceg Novom cijeli dan, umjesto da smo ostali kuci i cekali fino bus da dodje.. ali to su krivi oni kreteni sa autobuske kojima smo naglasili da idemo preko Trebinja ali brkata zena nije mogla da otvori usta. Uf.
Nego ajde.. navikli smo da sve ide protiv nas :)


Krenuli smo za Sarajevo i tokom puta sam snimala svasta za vlog i sad bih imala jedan duzi video od svega toga ali koliki sam baksuz, prije neku noc mi je laptop pao na pod a fleska (na kojoj je sve to) je bila u njemu i iskrivila se prilikom pada. Sad sam u stanju popravljanja fleske pa ako uspijem popraviti bice okej, ako ne- propade sve :(
Nakon 8,9 sati neudobne voznje (zena ispred mene je povracala a meni je zeludac na ivici svake krivine) stigli smo u Istocno Sarajevo i nastavili voznju trolejbusom do grada (jos nekih 20tak minuta). Za to vrijeme smo se bolje upoznali sa novim drugom Stefanom :)
Stigli smo u 6 sati i otisli da promijenimo pare u postu. Sunce je vec probijalo polako i ona moja nada da ce gore biti hladnije je pala u vodu (a jos uvijek sam bila obucena u onome iz prvog dijela). Otisli smo na pice i tu malo kulirali pa oko 9 otisli da predamo dokumenta kao sto je bilo i receno.
Prijemni je pocinjao u 11. Nisam imala nikakvu tremu i to me malo zabrinjavalo, ali kako se sve to blizilo, pocela je ona neka kiselina kroz zube da me izjeda :) Najgori osjecaj.
Na listi je bilo 64 ljudi, ja sam bila broj 30(po abecedi), Trile 62, Stefan 63.
Cekanje nas je ubijalo.. blejali smo u nekom kaficu pored akademije i vrijeme je islo toliko sporo da smo zaspali 15 puta do mog broja. Milion ljudi ceka na akademiji u kaficu Obala i dime ovoga svijeta! Zato i nisam mogla tu da podnesem da budem. Ne postoji nista sto me vise pizdi od tog je*enog dima cigara.
Da ne duzim, stigao je moj red posle nekoliko sati i ja sam usla i stala pred komisiju. Nisam uopste gledala ko je sve tu, samo sam obratila paznju na Ermina koji prima klasu(zgodan covek haha).
Kad sam se predstavila i pocela da govorim svoje tekstove, osjetila sam da uopste nisam zagrijana, da mi je glas suv i da je cijela ta prostorija nekako tvrda i da se nista ne odbija, ne pomaze mi. To me malo nerviralo i mislila sam da je gotovo vec nakon prve recenice.
Nisam bila srecna kako sam sve to uradila, ali to olaksanje nakon zavrsenog prijemnog je neopisivo. Kamen sa srca. Uzela sam da jedem i spavala skoro do kraja prijemnog na sred stola.

Zavrsio se prijemni, Stefan i Trile zavrsili, svi zavrsili, a bilo je oko 5 sati popodne. Jos smo neko vrijeme cekali rezultate i kad su se konacno smilovali, otisli smo zeljno iscekujuci da vidimo sta se desilo na kraju.
Znate onaj osjecaj kad se, kao u mom slucaju, spremate dvije godine sa jednom osobom, dijelite san i dijelite sve i idete zajedno i cekate zajedno i drzite ruke dok gledate rezultate i na kraju samo jedno od vas i dobije to. Taj osjecaj je nesto najgore na svijetu pogotovo kad ste vi taj koji je to dobio i ne mozete ni da se radujete tome jer se ta osoba do vas lomi.
...
Kad je Trile otisao sa akademije mi smo odmah morali nastaviti sa uzim krugom. Pisali smo eseje. Ja vam ne umijem ni opisati konfuziju u mojoj glavi.. Koliko sam to cekala, koliko sam to zeljela, sve je u tom trenutku kad Vladanovo(Trile) ime nisam vidjela na listi, palo u vodu. Stala sam na tren dok su se svi grlili i skakali, i pogledala te nepoznate ljude, pogledala akademiju.. Nikog mog tu nije bilo. Niko nije bio tu da skace sa mnom, a to je gore od icega. Pocela sam da placem i samo sam se upitala- sta ja radim ovdje?
Htjela sam kuci da idem.. moja zelja za kucom nikad nije bila toliko jaka. Htjela sam kuci i htjela sam da zaboravim na moj san i na sve to. Htjela sam samo da pobjegnem i da se zatvorim u sobu.
Ali nisam. Razum mi je ipak govorio da cu se kajati ucinim li to koliko god tesko izgledalo.

Izabrala sam temu- Izmedju stvarnosti i sna biram svoj put.
Volim da pisem i to mi nije predstavljalo problem. Ne znam kako je ispalo ali sam taj esej me je natjerao da stvarno izaberem. Izabrala sam san.
Ovo je bio plan za narednih 5 dana, koliko je trajao uzi krug.
Sa Stefanom sam nasla neki mali slatki hostel i tamo smo proveli tih 5 dana. Mislili su da smo par pa smo dobili zasebnu sobu koju nismo dijelili ni sa kim. Hihi :)
Tu noc sam dosta razmisljala, milion puta plakala i i dalje sam bila ljuta sto sam ja prosla. Nikad nisam razmisljala o tome da sve ovo nastavljam sama, pa sam se nekako drzala Stefana i bilo je lakse. On je ipak iz Podgorice, i tu je jedini koji mi je predstavljao neku utjehu i sigurnost.
Ujutru je sve bilo bolje. Pa jebote, shvatila sam da sam u uzem krugu od nas 64-oro i da sad treba da kupim trenerku i majicu i da idem da radimo! Od tog jutra je sve bilo savrseno.
Davali su nam zadatke, improvizacije, razgovarali s nama.. mi smo se u medjuvremenu svi nekako zavoljeli i sporazumjeli. Uvijek smo tjerali nekog da udje prvi(jer smo svi posebno ulazili i radili) i onda bi ga smarali da nam prica sta je radio iako vecinom nismo dobijali to isto.
Strah, trema, nervoza.. svasta mi se desavalo i bilo je to tesko obuzdati.
Lomila sam carobno jaje, slagala kockice sa pricom, provlacila se kroz uzani, niski, tamni tunel, preskakala kamenje i stvarala im zvuke(to mi nije islo najsjajnije haha), pricala o sebi, pjevala, vristala, skakala.. umorila se, brate. A to je bila samo gluma.
Ples, pokret, glas, govor, psihologija, kondiciona priprema(najteze mi je pala).. sve je bilo predobro, naporno, tesko, zabavno, raznoliko .. uzivala sam. Nakon ove kondicione pripreme 5 dana nisam mogla da se smijem jer me svaka kost u tijelu boljela :) Ali je dobar osjecaj!
U toku ovih 5 dana sam vidjela koliko je to sve nekako pravo, profesionalno, ozbiljno.. sto bi braca bosanci rekli- pravo je dobro, jarane :)) !
Nisam ni znala koliko mogu :)
Nakon svih tih testova, ostajali bi u Obali i jeli, pili, pricali, smijali se, druzili, upoznavali.. :) U parku sam srela Laku (pokusacu da te poljubim a ti se pravi luda hahah). Setali smo, divili se Sarajevu.. prolaze mi pjesme Plavog Orkestra kroz glavu..
 
 

 

Samo jos da popravim flesku pa cu ubaciti slike Sarajeva :)) i video klipove kojih ima milion!
To be continued..

Lee Dee

2 comments:

  1. Replies
    1. Ne ! Gotova je. Ne zelim ni da razmisljam sta sam sve imala na njoj :(

      Delete

sta mislis? :)

Post Ads (Documentation Required)

Author Info (Documentation Required)