Kad momak smara a ne kapira

Svasta li se meni desava nego skoro nista ne zapisujem pa zaboravim na kraju :( Sad mi je ovo palo na pamet, pa da vam ispricam..


Cekam ja autobus kod Ville Lux u Budvi, zavrsila s poslom. Kao sto se to meni u 98 posto slucajeva desava, prvi autobus mi nije stao, tako da sam cekala ukupno nekih 45 minuta. Za to vrijeme je tu dosao neki momak- opasne Lenonke, izgleda kao neki klosar ali ajde.. Tuda se nesto motao i vidim da gleda u mom pravcu i ja sve nesto buljim u telefon da mi ne bi prisao. Tako smo zajedno cekali nekih 15tak minuta i evo ga autobus!
Brzo ja potrcah da udjem i vidim, fala Bogu, ima milion praznih mjesta da biram. I smjestih se i vadim slusalice, kad onaj momak dolazi i pita:
-Mogu li ja tu, pored tebe?
(gledam okolo da se uvjerim da je 99% autobusa prazno)- Okej.
Stavljam slusalice ali mi, kao za inat, jedna nije radila pa sam cula kad je poceo da smara.
-A cekas li dugo?
-Ma ne..
-Jesi odavde?
-Ne.
-Sto slusas to? Rock neki?
-Mhm.
-A jesi to na faks bila ili radis negdje? Ili jos nisi zavrsila srednju, haha.
-Radim.
-E ja ne radim. Meni je banja. Nisam ni studirao ni nista. Ulica me naucila svemu sto treba.
-...
-Moze li se pusit u ovaj autobus?
-I da moze, pored mene neces.
-Haha, izvini molim te. Evo stavicu zvaku da se ne osjecam.
-...
-Dobra ti je ta boja kose. Crvena.
-NARANDZASTA.
-A jes brao. Ma isti ti je to ku*ac. 
-Nije, vjeruj mi.
-Dobro ajde. A kako se zoves narandzasta?
-Lejla.
-Opaa, lijepo ime kao sto si i ti lijepa.
-...
-A prezivas?
-Kontic.
-Nikad cuo.
-Ni ja.
-Lejla Kontic. KON-TIC. Imas li fejsbuk?
-Ugasila sam.
-Aj vrni to pa da se cujemo, a ?
-...
-Ja sam ti sa Cetinja pa malo u Tivat idem. 
-Lijepo..
-Volis li ti momke sa Cetinja?
-Ne.
-A sto? A ove iz Tivta?
-Ne volim momke.
-Opaaa.
-...
(cijelo vrijeme gledam kroz prozor)
-A sto to gledas stalno tamo, okreni se da ti vidim te oci.
-Mozes li se prebaciti na drugo sjediste?
-A sto? 
-Smetas mi, pokusavam da slusam muziku.
-A oprosti molim te, ti neka vatra a?
-Pomjeri se da izadjem.
-Ajde, ajde, pa se javi ako otvoris taj fejs.
Idem ja ka izlazu i evo ga on za mnom. Gledaju ovi ljudi iz prednjih redova jer su, naravno, culi nasu konverzaciju, kao i sofer. I svi gledaju u nas. Ja se pitam sto ce sad.
-Zaboravila si nesto. (drzi moj telefon u ruci sa nekim odvratnim kezom na licu)
-A.. Hvala.
-Duzna si mi broj!
Vidjevsi izraze lica ''ukucana'', odmah sam izletjela iz autobusa. Kakva smorcina i bezmozgovna gluperda. Nego ajde, da nije njega bilo ja bih raskrstila sa telefonom :))

Zapisivacu ove ispade dok cekam autobus jer ih ima milion. Kao kad mi je jedan ''stao'' autom, a tako je zakocio da sam se ja posteno izvrsitala i isprepadala da, kad me pitao hocu li s njim, nisam uspjela ni da kazem ne, nego sam samo potrcala na drugu stranu hahahah blama. Laka vam noc :)

Lee Dee