November 7, 2014

Postoje trenuci..

Kako se ponekad zapitam jesam li ja normalna.
Kako te ponekad samo par sati desavanja navede da razmislis o tome sta si ti, ko si i koliko zapravo pruzas onima do kojih ti je stalo.



Evo par puta u ove dvije recenice mi se desilo da stanem i da izbrisem sve i pomislim da ne treba da smaram nikoga da ovo cita.. ali ovo pisem, kao i uvijek, jer volim da pisem i da kroz rijeci prenesem sve. A mozda se nadje neko tu ko ce iz mojih gresaka uciti .. Ja nemam puno sranja u zivotu ali imam u sebi. Ne zelim da se previse otvaram ovom jebenom internetu i ljudima koji mi mozda zele sve najgore u zivotu, vec samo zelim da navedem one koji su vjecito ljuti, nezahvalni, drski, nervozni, odvratni prema roditeljima braci, sestrama.. bilo kome a ko to nije zasluzio, da jednom razmisli o tome i da li te osobe zasluzuju da prema njima budete govno. Ja sam prema mnogima koji ne zasluzuju takva ali, kunem se, to nije namjerno. Ja sam srecna. Meni nista ne fali, imam sve sto zelim. Moji se ubijaju da bi mi stvorili a ja to nekad tako serem da to nije zdravo. I pisem ovo jer ne zelim da se predstavljam u zlatnom nekom svjetlu, jer nisam takva i ako volim glumu ne znaci da glumim po cijeli dan. Nikome se ne pretvaram i uvijek sam iskrena i svoja. Zbog toga i pisem ovo.
Zivot je prekratak za nerviranja, za neku mrznju, za sranja i kenjanja po cijeli dan. Ja zelim da se odreknem svih mojih losim osjecanja, sve moje svakodnevne nervoze i da ljudima pokazem koliko mi znace i koliko ih volim. Mojim roditeljima, sestrama i bratu. Sto me sprijecava? Zasto mora biti toliko tesko pokazati nesto sto pokazujem stalno nekome ko NE zasluzuje a ovi koji su mi sve na svijetu ne dobijaju ni 2 posto toga. Zasto neki kreten koji me nije ni zasluzio, mora da dobije svu moju neogranicenu ljubav, i da budem tu, i da radim sve sto neko drugi zeli a da ne uzvraca skoro nista, a ovi koje gledam svaki dan, koji su mi tu 24h dnevno, 365 dana u godini , ne pokazujem skoro nista? Zasto je to tako tesko i bolesno? Pisem ovo u jednom dahu jer samo zelim da se rijesim ovoga.
Ne krijem, psiholog mi je veoma bliska osoba, ali i to me smiri ta 24 prva sata.. onda sam opet stara. Zatvorena. Nadrndana. Nervozna. Ljuta na sebe pa na sve ostale. Ne znam zasto. Mada mozda i znam jer tu ima stvari koje su na mene uticale tako jako da je jednostavno sve ovo postalo uobicajeno.
Ne znam.. ja volim svoju porodicu vise od icega. I obecavam sebi stalno, ali ovaj put najozbiljnije da cu sve to da im vratim sto sam im uskratila mozda..
Neko ce se naci ko ce me razumjeti i shvatiti da svaki jebeni dan treba iskoristiti siriti tu ljubav iz sebe, neograniceno, nesebicno.. jer ja nisam sebicna osoba. Stvarno nisam..

LeeDee

9 comments:

  1. IMAM, BUKVALNO, IDENTICAN PROBLEM. Prema osobama koje ne zasluzuju ni cao od mene sam jako dobra, itd. A prema porodici sam jako losa, ali ih volim vise od icega. Bas mi je drago sto si pisala na ovu temu, vidim da sada nisam jedina. Hvala ti!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Onda se razumijemo.. i mijenjaj to dok jos mozes i dok su jos svi tu.
      Hvala tebi.

      Delete
  2. to je razlika izmedju bezuslovne i uslovne ljubavi,roditelje volimo (i oni nas) bezuslovno ,bez rezerve i bez pomisli o posledicama bili mi u losoj ili dobroj situaciji...(ako je porodica normalna,vidim i toga ima sve manje). Ljubav koju dajemo osobi koju smo upoznali na ulici,u bioskopu,etc. je druga vrsta ljubavi,jer u startu je uslovljena sa jedno,153266 stvari,razloga..Sto ne znaci da nije realna :) Roditeljsku ljubav ne mozemo izgubiti,partnerovu-da,i zato tako i funkcionisemo. Every breaking wave-u2 donekle pojasnjava jednotavnim rjecnikom taj "fenomen" , P.s. sigurno ne znas ko pise :p

    ReplyDelete
    Replies
    1. U pravu si. Bas razumljiv komentar, hvala ti na tome, i cijenim sto si izdvojio/la vrijeme za to. Ne znam, nazalost, ali mozes da mi se javis u inboxu :) :P

      Delete
  3. Lidija ti je ona PRAVA :)

    ReplyDelete
  4. Stara poslovica: Lako je povrijedtiti onoga ko te voli, jer je slab, lomljiv. Pokušaj ga povrijediti kada prestane da voli: To je bukvalno nemoguće :).
    Tako je i sa roditeljima, s' tim što nikada ne prestanu da vole, ma šta god Vi djeca učinili... Čovjek je prilično prokleta životinja, koja ima stalnu želju za dopadanjem, prihvatanjem, afirmacijom, vrlo često na pogrešne načine, i kod pogrešnih ljudi. Poznajem jednu osobu koja je ozbiljno hendikepirana. Prije nekoliko godina mi je rekao ovako: Mene neće zavoljeti sve žene, i neću da ih tražim, ali ima neka koja će me zavoljeti takvog kakav jesam. Bio je u pravu! Ne trudite se da se dopadate svima, već Vama sličnima. Ne gurajte se tamo gdje od početka osjećate da ne pripadate. U taj krug nikada nećete ni ući. Ne gubite vrijeme sa nekim ko Vas ne zaslužuje. Budala ima na pretek, ali Vam vrijeme ništa ne može vratiti. Prije svega: slušajte ono što Vam kaže onaj "maliglasić", uvijek bude u pravu, s' tim što je nama to teško prihvatiti. Za kraj: slušajte glavu, ne srce. Čovjek je ipak racionalno biće, i to ga čini fantastičnim :*

    ReplyDelete

sta mislis? :)

Post Ads (Documentation Required)

Author Info (Documentation Required)